Даниел Снеден (Драган Васиљковић) ухапшен је 19. јануара 2006. и смештен у затвор по нахођењу минис-тра(тара) бивше Хауардове владе која је од Републике Хрватске примила захтев за изручење ради “испитивања“ у вези наводних „ратних злочина“. Важно је напоменути да Република Хрватска, на основу потписаног Уговора са Међународним судом за ратне злочине на просторима бивше Југославије, (ICTY – International Crime Tribunal for the former Yugoslavia), као једна од страна у сукобу, не може оптужити Даниела за ратне злочине. Ово међународно тело у два наврата водило је истрагу и нашло да у његовом случају суд „није заинтересован“.  Због тога, нађена је „рупа у закону“ и уместо за ратне злочине издана је потерница за наводне злочине (почињене у току рата) како би Уговор о изручивању ступио на снагу (а који се примењује у случајевима уобичајених кривичних дела и за који нису потребни докази о кривици). Дакле, земља која тражи изручење није у обавези да обезбеди било какве доказе о наводним злочинима као потпору Захтеву за изручење.  Ипак, ми верујемо да постоји обавеза да државни Јавни тужилац или пак овлаштени министар мора да утврди да не постоји валидан приговор изручивању пре него што дозволи да се поступак изручивања стави у процес. Све су прилике да овако нешто у случају Даниела Снедена није учињено. Такође, постоји и низ других пропуста учињених у процесу екстрадиције, као што је сам чин хапшења а нарочито неки од ранијих судских процеса који су затим уследили а који су за последицу имали да су једном, верујемо недужном грађанину Аустралије, ускраћена права и одузета слобода да се бори против неправде која га је задесила. Штавише, изгледа да није било очигледних покушаја да се утврди да је процес вођен по закону, важећим прописима и конвенцијама како би се Република Хрватска онемогућила у покушају да постригне изручење „на мала врата“, где Хрватска одреднице Женевске конвенције трансформише у свој Кривични закон као би Даниел био изручен по Споразуму о екстрадицији уместо да му се суди у Аустралији према одредбама садржаним у Женевској конвенцији. Приступ који су службеници претходне владе и наш правни систем имали у процесу изручивања Даниела Снедена представља преседан и изазвао је узнемиреност како унутар аустралијске српске заједнице тако и ван ње. Ово је код многих из заједнице, који су имали прилику да се упознају са овим случајем, изазвало осећање несигурности и рањивости, нарочито у погледу тога да ли ће наша права бити заштићена од стране Аустралијске владе и нашег правног система уколико би се икада и сами нашли у ситуацији која личи на ситуацију Даниела Снедена. Даниел Снеден жарко жели да спере љагу са свога имена и решен је да се бори до коначне победе. Ми ћемо, са наше стране, наставити да га подржавамо и помогнемо му у борби за његова права јер верујемо да су импликације (оно што овај случај подразумева) многоструке и озбиљне и по великој вероватноћи могу угрозити и друге држављане Аустралије у будућности. Решени смо и одлучни да учинимо све што можемо како би спречили изручење овог недужног човека у, по нашем сазнању и уверењу, сигурну смрт, или да не постане «несрећан случај». Даниел Снеден (Драган Васиљковић) се сматра и херој и велики хуманиста. Његов хуманитарни рад у Фонду Капетана Драгана помогао је десетинама хиљада људи, Муслимана, Срба и Хрвата које су задесиле страхоте недавног грађанског рата у бившој Југославији. Искрено вашиОДБОР Срби за Правду и Демократију